Gledala sad recept kako se u Turskoj pravi đevrek. Reč zvuči vrlo turski. Pa i jeste, ali, pogledam ja kod Dragane Amarilis, tamo piše da đavrk ili đevrek znači parče hleba. A đevrek je na turskom simit. Kako ispade kod nas đevrek, još nisam istražila. Dragana kaže ovako: “Đevrek nisam obrađivala posebno kao reč u rečniku, nalazi se u spisku, azbučnom, turcizama u srpskom jeziku. Na dnu strane sam navela izvore, konkretno za đevrek – A. Škaljić – Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (zajedno sa navedenim značenjima). Ja bih dodala na Škaljićev prevod komad hleba – komad suvog, hrskavog hleba. Ono što bih još dodala: ђе̑врек, ђе̄вре̏ка м. врста симита, двопека, округла облика и сезамовим семеном посут колач. G. Elezović, Rečnik. Nisam stručnjak za turski jezik ali etimologija kaže sledeće, simit potiče iz arapske reči – samīd , fino mleveno brašno a đevrek od stare turske reči kegre- koja opsuje hrskavo stanje. Nastaje od reči kojom se označavala hrskavica, konkretno tako se zvala ušna kost.” Hvala na dragocenom doprinosu!
U istom receptu, (klip je na mom omiljenom ruskom) se pominje susam, logično. Koji je i na turskom susam.
A na ruskom je kunžut. Od persijskog konjed, pa dodaju – probably via a Turkic language. Pa gde se onda do Turske izgubi kondžed Ili kunžud ili kunžut?
Pročitah članak na italijanskom da vidim odakle sad pa simit. Vele jedni da je od arapskog samid, rafinirano brašno. Drugi da ima veze sa rečju simsit, koja znači susam. Treći da reč ima veze sa nekim valjda ambarima za brašno, simithane.
Da vidimo sad susam. Susam potiče od latinskog naziva za biljku, sesamum ili sesama. Obično reči latinskog porekla u turski dođu direktnom pozajmicom iz francuskog, ali ovde ne bih rekla, jer bi onda bio sezam. I kad smo kod toga, setih se Ali Babine formule, “Sezame, otvori se”. Jedna od pretpostavki o poreklu te formule se zasniva na mahuni susama koja se otvori kad sazri. Ta mi se najviše dopada, pa ću samo nju pomenuti, ima sve u Wikipediji, koga zanimaju ostale dve.
I tako tursko parče hleba kod nas postade đevrek, a na turskom je drugačije, simit, osim u Izmiru, reče mi prijateljica Jesena, gde se zove gevrek, što znači nešto hrskavo, uglavnom, kaže ovako: In İzmir, simit is known as gevrek (“crisp”).
Kondžed pak, lutanjima kroz Orijent stiže do Rusa kao kunžut, a Turci uzeše latinsku reč susam.
Štob’ rek’o Obeliks: “Baš su ludi ovi Rimljani!” koji s celom pričom nemaju veze, osim što sam od Italijana uzela sliku i podatke iz teksta.
Ima i kod Milje u Slovopresu zanimljiv tekst koji jednim delom donekle dopunjuje ovaj moj, a inače ga toplo preporučujem. 
Priče o rečima i o onome što označavaju 